КосМет

Школе

Школе на Космету доскора су чувале тип оних старих школа за које се још из прича зна. Учитеље су раније звали "даскалима". Раније, када се живело у задругама деца су се ретко давала у школу, већ се јадва решавало једно да се одвоји и то дете онда "бадава једе". У новије време школе на Космету смеју да погледају у очи уређеним школама у свом суседству. Деца су марљива, послушна и добро васпитана. Ради се и учи по најновијим плановима и програмима државе Србије.

###

Штампа и штампарије

"плетеније словес"

Прву књигу на Космету, штампали су Срби 1539. године, када је у манастиру Грачаница настао Октоих петогласник грачанички. Овај подухват су извели су извели митрополит новобрдски Никанор и његов сабрат, штампар Димитрије.

Лепота штампе и дрвореза била је прожета немањићком традицијом, а сама појава штампарије представљала је велики подвиг тог времена. На Балкану су једино Срби оснивали своје штампарије у доба највеће османлијске моћи. У читавој Отоманској империји , осим Срба, своју штампу имали су још једино Јевреји.

Призрен 1871. година

Континуитет у издаваштву се наставља:

Штампа се истоимени двојезични лист, на српском и турском језику.
1884. године у Приштини, објављује се Прва читанка за основне школе: Косово.
Од краја 19. века па надаље, српска штампа на Космету имала је значајан издавачки капацитет.

Све до 1944. године, на Косову и Метохији није одштампано ни једно једино слово на албанском језику.